Friday, November 9, 2012

DW +++ Nemačka: Ko čuva nemačko zlato?

 DW
Nemačka:
Ko čuva nemačko zlato?
 
Nemački savezni revizori saopštili su da bi Nemačka centralna banka trebalo da prokontroliše svoje zlatne rezerve pohranjene u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Sve su glasniji zahtevi da Nemačka preuzme svoje zlato. 

Kancelarija Savezne službe knjigovodstva navela je u izveštaju poslanicama Bundestaga da zlatne rezerve pohranjene u inostranstvu „nikada fizički nije proverila Bundesbanka ili nezavisni revizori u pogledu njihove autentičnosti ili težine“. To je, kako se navodi u izveštaju, izraz nemarnog odnosa prema zlatnim rezervama. Veći deo od oko 3.400 tona nemačkih zlatnih rezervi vrednih 190 milijardi dolara nalazi se u američkim Federalnim rezervama, francuskoj centralnoj banci i britanskoj centralnoj banci. Takva odluka je doneta pre više decenija iz razloga bezbednosti pošto se Nemačka tada graničila s takozvanim sovjetskim blokom. Jedan od direktora u firmi Degusa gold, Volfgang Vrosnijak-Rosbah, ne deli sasvim to mišljenje: „Nekada je možda postojala pretnja sa Istoka, u vremenu Hladnog rata, ali zlatne rezerve su zapravo nastajale stvaranjem suficita u trgovinskom bilansu, tokom 50-ih i 60-ih godina, i to upravo na berzama u Americi i Britaniji, pa jednostavno nisu prenošene u Nemačku, već su ostavljane tamo.“

Da istopimo malo poluga…

S druge strane, mnogi su skeptični kada je reč o stotinama i hiljadama tona zlata prepuštenog nekome „na poverenje“. U vremenu teške finansijske i dužničke krize, zlato dobija na značaju. Osim toga, i pored tolikog poverenja, Bundesbanka sada želi da vrati bar deo zlata u sopstvene trezore. Kritički raspoloženi stručnjaci smatraju da u aktuelnoj krizi ne sme biti ni trunke sumnje u to da nemačka Centralna banka i fizički raspolaže svojim zlatom. Volfgang Vrosnijak-Rosbah, kaže da bi „u pravilu trebalo poći od toga da je zlato koje je sve ove godine ležalo u trezorima partnerskih stranih banaka – i dalje tamo. To bi trebalo da budu originalne poluge, zajedno sa protokolima o težini. U njih su unete i vrednosti finoće zlata. To ne bi trebalo da bude problem, ali ako hoćemo da budemo apsolutno sigurni potrebno je istopiti određenu količinu poluga kako bi se nanovo izmerio kvalitet zlata. To se može učiniti i metodom izbora slučajnog uzorka“.

Delovi izveštaja – zacrnjeni

U izveštaju Službe knjigovodstva su izneti razni podaci o raspodeli nemačkog zlata u inostranstvu. Centralna banka je, međutim, iskoristila svoje pravo da zacrni delove izveštaja sa podacima koje smatra „strogo poverljivim“. Tako javnost iz izveštaja neće saznati previše detalja, zbog čega revizori žale i prenose da to „umnogome umanjuje snagu njihovog izveštaja.“ Predstavnici Centralne banke su izjavili da njihovo (ne)postupanje ne predstavlja nikakav nemar. Već da oni od tri partnerske države dobijaju godišnje izveštaje koji su osnov za svođenje bilansa, te da se vlasništvo nad zlatnim polugama pohranjenim u Njujorku, Parizu i Londonu ne može dovoditi u pitanje.

Poluge niko ne sme da vidi?

I pored tih umirujućih reči, mnogi bi voleli da vide da li je nemačko zlato zaista u trezorima pomenutih gradova. Nije to zato skeptici ne veruju partnerskim zemljama, već zato što najviše veruju – svojim očima. Ali, takvima to – nije dozvoljeno. Prema pisanju tabloida Bild, jedan od radoznalaca koji su hteli da zavire u sefove francuske i britanske centralne banke bio je i poslanik demohrišćana u Bundestagu, Filip Misfelder. Ni njemu to nije uspelo. Oni koji žele nešto da vide, moći će da zadovolje svoju radoznalost tek kada u nemačku bude vraćen deo zlata koje za nju čuvaju američki prijatelji u Njujorku. Tamo će nemačke zlatne poluge najpre biti stopljene kako bi se ispitale količina i kakvoća dragocenog metala. I pored ove najave, nemački revizori se i dalje mršte tvrdeći da je u pitanju samo „prvi korak, ali ne i sveobuhvatno vraćanje“ zlata.

Zlato ponovo cenjena roba

Veliko je pitanje da li postupak vraćanja zlata u Nemačku zavisi samo od volje Bundesbanke, jer se zna da je poslednjih godina Nemačka u više navrata tražila povraćaj svojih zlatnih rezervi iz Njujorka i Londona. Nemačko zlato se tamo nije nalazilo samo iz bezbednosnih razloga; mnoge države su veliki deo svojih zlatnih rezervi čuvale u trezorima berzi Komeks (Comex) i londonskom Bulion marketu (London Bullion Market) jer se na tim berzama obavlja i najveći deo svetske trgovine zlatom i srebrom. Zemlje koje su tražile povraćaj su, osim Nemačke, i Saudijska Arabija i Kina. U Kini i Indiji je u poslednje vreme vrlo porasla potražnja za zlatom. Centralne banke velikog broja zemalja trenutno povećavaju svoje zlatne rezerve, mnoge sa ciljem da sopstvenoj valuti daju zlatnu podlogu. Isto tako veliki investitori, razne kompanije ali i mnogi građani u poslednje vreme kupuju zlato i srebro ne bi li se zaštitili od gubitka vrednosti papirnog novca kroz inflaciju.

Autor: Saša Bojić
http://www.dw.de/ko-%C4%8Duva-nema%C4%8Dko-zlato/a-16325866
Odg. urednik: Nemanja Rujević
  • Datum 23.10.2012 

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.