Tuesday, October 23, 2012

B.S.: Ballad Of A Dissident ~live+ original+ СВЕДОК+ САРАДНИК

Do you remember how it was before,
After all, what else is left now, my Belgrade?...

+++
"Aprilili! Aprilili!" E.T.= English Translation: "April Fool!"  
Beogradski Sindikat uzivo u Dva Jelena 01.04.2012
Recorded live & unplugged 01.04.2012
Published on Apr 6, 2012 by djolodjoloOFFICIAL
... & below is the OriGinal VerSION
of:
"Balada Disidenta"
&
"Svedok Saradnik" 

 
'Тео би цваки да има живот оваки
Да буде криминалац - Порше, Кавасаки
Ово прави је гангстерај, опусти се и певај
Одраст'о на улици где је вазда био белај
Поч'о сам у Швабији - селидбе, молерај
'Бауштел' са Турцима, кунтао са Курдима
Дош'о сам из Пичковца ког' нема ни на мапи
На Западу научио шта је живот прави
Овде сам се шлифовао, испек'о сам занат
Рекао сам себи: "Ма, успећу ја гарант"
Наш'о бољу шљаку, мало радио 'на кваку'
Нисам бир'о клијентелу, прим'о сваку странку
Гилиптери ме навукли кад сам отиш'о за Франкфурт
Да с' чарапом на глави возим их у банку
Ту сам мало одроби'о, јебига, клинац сам био
Изнабад'о сваког ко би ме прозив'о
То сам радио за пример да стекао би' име
Јер рекли су ми старији да тако то иде
Кад изаш'о сам вани из Службе су ме звали
Да обавим неки послић, нови пасош су ми дали
Ја гледам - моја слика, али пише друго име
Ништа нису рекли само где треба да идем
Из Хамбурга сам трајектом отиш'о за Штокхолм
Четнике и усташе - све сам их изрок'о
Рекли ми: "Задржи све оно што си покр'о"
Ноћу дискотеке - трошио сам много
Скупило се друштво, сви из бивше Југе
Тамо беснео је рат, а ми сви златне чуке
Тад' се распала и Служба, али не и наша дружба
Тамо доле санкције, а нама овде журка.

Сви знају ко сам ја, да сам дошао са дна

И зато грабим све што могу, јер ми припада
Ма, знају ко сам ја, Служба, војска, мурија
И зато грабим све што могу, јер ми припада.

Прешли 'via Zürich' све до Азурне обале

'Картијеове' златаре много нам се допале
За око су нам запале пребогате странкиње
Све су редом хтеле да пробају мушкарчине
Ми сви млади, спортисти, тетоваже, ожиљци
Дуге косе носили, нисмо им опростили
После их оробили, па за франке подводили
Све смо редом држали, не питај ме рођени
И да не верујеш, тако ми у Рицу нешто клопали
Усред залогаја звоним, умало да се задавим
Видим +381, можда мајка ме треба
Ил' неко од мојих са села, ко ме зове у сред јела
Кад неки непознат глас каже: "Знаш ти ко је овде
Ти се ту зајебаваш док се наши овде боре
Брзо пакуј торбе, још сутра да си овде
Немој да нам врдаш, да не правимо проблем"
Знао сам ја ко је, спаков'о се брже боље
Ма, има 15 година да нисам био доле
Таман сам се понадао да видећу моје
Кад оно мало морген, ето мене у сред Босне
Са чином и екипом, блиндираним џипом
Све по наређењу - ја ништа нисам пит'о
Ништа нисам пип'о сем мало беле технике
Којекаквих кураца смо трпали на шлепере
Кад сам дош'о у Београд све сам мрко глед'о
Све те градске мангупчиће за час сам поређ'о
Хохштаплерчиће и слине што ту ми нешто глуме
А може врана са земље у дупе да им кљуне
И није било тешко да све им лепо узмем
Такав је мој живот - ја другачије не умем.

И цео град ме зна као да сам с' асфалта

И нека мисле сви да тешка сам сељачина
Јер цео град ме зна, певаљка, манекенка
И свака каже да сам љаксе, ал' ми ипак да.

Овај град и земљу ја никад нисам волео

Овде сам живео само зато што сам морао
Овде све је на продају, е видиш то ми се допало
За баш мале паре купиш све оно што је пропало
И фирме и људе, стек'о сам и углед
Пријеми, параде, коктели, амбасаде
Плаћао сам странке, и овакве и онакве
Билборде, рекламе, турнеје, кампање
Певале ми разне, оне естрадне и градске
Што мисле да сам љаксе, ал' за кинту све раде
Сазидао пар цркава да мало смирим савест
После свега што сам прошао ноћу тешко заспим
А преко дана наспем, ту и тамо и повучем
Само мало да се средим - нисам ја навучен
Него свашта чујем - и шта треба и шта не треба
Криминал и политика, е у томе ти је невоља
Ове што сам издржав'о, сад им постало мало
А много их је плашило што о њима све сам знао
Покренула се истрага о моме пословању
Тражили ме, ал' ме нису нашли на имању
Ја их нисам чек'о, ал' нисам отиш'о далеко
Већ доле на приморје где рука руку милује
Ту нема екстрадиције ил' како се то каже
Овде сам слободан к'о галеб - могу до сутра да ме траже
И тако ја и моји јатаци седели на обали
Смејали се, причали, неке јастоге клопали
И да не верујеш, рођени, поново звони ми мобилни
Добри, стари глас што ме годинама прогони
Каже: "Опет смо те пронашли, од нас нећеш побећи
Бирај шта ти драже, сарадник ил' покојник"
Пресече ме живог, ово нисам очекив'о
Није било лако да направим избор
Ал', јебига, шта ћу, сваком своје дупе мило
Спаков'о се, клисн'о, на суду све сам призн'о
И старе другаре све сам редом изд'о
Очекив'о најгоре, да овај пут сам рикн'о
Али поново ме живот, на срећу, изненадио
Десило се оно чему нисам се ни надао
Чиста прошлост, чиста савест, немам зашто да се кајем
Добро је да овде људи стварно слабо памте
Имам нови уговор и неким другима сад дајем
И кол'ко видим рођени - још дуго ћу да трајем.
И кол'ко видим рођени - још дуго ћу да трајем
И кол'ко видим рођени - још дуго ћу да трајем.

И свако дете зна, цео свет под ногама

А ти се питаш како, шта си, душо, мислила
И свако дете зна, цео свет под ногама
А ја се питам само - кол'ко кошта Србија? 

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.